Interview - Vladimir Švab Nes

Iza njegovog kratkog nadimka stoji dugačka i bogata karijera pod jedrima. Od Optimista do Aligatora, od Save do Atlantika, ovaj jedriličar se kroz život dokazivao na veoma visokom nivou. Bez obzira da li je na maloj klupskoj regati ili na Barkolani, uvek je u fokusu i spreman da pruži svoj maksimum. Pored jake individue, timski je igrač čemu mogu da posvedoče njegovi prijatelji, klupske kolege i čitav SSL Team Serbia čiji je veoma bitan član. Paralelno sa takmičarskom karijerom gajio je i skipersku, gde je pored reputacije najtraženijeg skipera sa ovih prostora stekao i zvaničnu licencu ispitivača. Vladimir Švab, jedriličarima poznatiji kao Nes, u svom brodskom dnevniku ima mnogo milja, jedrilica i ljudi a kako sve to izgleda iz njegove perspektive, šta bi istakao iz prošlosti i šta sprema u budućnosti, saznaćete u tekstu koji sledi.

Kao prvo, da bi čitaoci koji te lično ne poznaju odmah stekli sliku o kome je reč, molim te nam daj odgovor na pitanje kako je nadimak Nes nastao i šta znači?

Nadimak Nes sam dobio kao skraćenicu od Nesalomivi. Tako su me prozvali kao klinca pošto nisam puno kukao, a i suprotstavljao sam se starijima kada su me kinjili. Od Rajka Borića smo dobili iste šeširiće pa pošto nas je tada u Gornjem Milanovcu bilo dvadesetak, pisali smo na njih imena ili nadimke da bismo ih razlikovali. Pošto je Nesalomivi bilo predugačko, napisali su mi jednostavno Nes i tako je i ostalo do danas.

Svaki jedriličar nosi sa sobom jedinstvenu priču o svojim počecima. Često postoji događaj zbog koga jedrenje zavolimo kao i trenutak zbog koga zauvek ostanemo u njemu. Kako je kod tebe nastalo interesovanje za ovaj sport i šta je to što te je zauvek vezalo za jedrenje?

Moj ćale je igrom slučaja stavio svoj brodić u marinu AJK-a, još pre mog rođenja. Jednostavno nisam imao izbora, od rođenja sam provodio dane na reci. Ne bih rekao da postoji trenutak kada sam se opredelio da mi jedrenje bude život; jednostavno, kako kažu, osoli se krv i nema više nazad. Rekao bih da mi je čuveni Voja Frizer omogućio da se zaljubim u jedrenje na velikim brodovima na moru. Sa njim i "Alligatorom" sam odjedrio prve velike trke u životu. Ne mogu da zamislim sebe da sedim u nekoj kancelariji!

Kao što si već spomenuo, odrastao si u Akademskom Jedriličarskom Klubu gde si se kroz godine razvijao kao takmičar. Danas, kao direktor ovog kluba, imaš jedinstvenu perspektivu i iskustvo koje deliš sa novim generacijama jedriličara. Možeš li nam reći kako je tvoje odrastanje u ovoj zajednici uticalo na tvoj put i na način na koji želiš da gradiš budućnost kluba na čijem si danas čelu?

Jedrenje je specifičan sport gde kao dete učiš da budeš samostalan. Putuješ na regate sa deset vršnjaka i jednim trenerom, koji ne može da postigne da vas sve opsluži, tako da vrlo brzo naučiš da moraš da se osamostališ. Smatram da je jedrenje najbolji sport za odrastanje i sticanje samostalnosti. Zamislite samo da sa osam ili devet godina sami spremite svoju jedrilicu i onda njom upravljate.

Kao direktor AJK-a, smatram da mi je jedini zadatak da što više dece privučem u jedrenje, da prožive detinjstvo poput moga, pošto smatram da nema ništa bolje. Moje dvoje dece takođe odrastaju na reci i brodu.

Kroz godine si imao priliku da učestvuješ na mnogim regatama, kako na domaćim vodama, tako i na prestižnim međunarodnim takmičenjima. Svaka regata donosi svoje izazove i jedinstvena iskustva koja ostaju urezana u sećanju. Zanima me, koje su najznačajnije regate na kojima si učestvovao, i šta te je na tim takmičenjima najviše impresioniralo?

Mislim da je vrhunac moje karijere kada sam jedrio uporedo na Volvo 70 Ericsson E1 i RC44 Alligator 2. Tada sam u nekoliko godina odjedrio sve moguće najjače regate na Mediteranu kao što su Middle Sea Race, Giraglia i drugi Rolex kupovi. Takođe, istovremeno sam zimi jedrio na Karibima na najjačim regatama sa Banetom Jelićem i njegovim Wild Devilom.

Najbolja regata na kojoj sam bio je Les Voiles de St. Barth. Kada se nađeš na startnoj liniji sa Rambler-om ili Komanchi-em, ostaneš bez daha. Najveći uspeh mi je osvajanje Heineken regate na St. Martinu. Najveća čast mi je što sam jedrio za SSL tim Srbije na SSL Gold Cup-u!

Kao što si upravo naveo, bio si deo intenzivnog treninga i takmičenja, počevši od test događaja u Švajcarskoj, preko treninga na Balatonu, pa sve do SSL Gold Cup-a. Kao član SSL Team Serbia, možeš li nam objasniti šta za tebe znači biti deo ovog tima? Koji su ključni momenti koje bi izdvojio iz ove celokupne kampanje?

Kao što sam već rekao, najveća čast mi je što sam izabran da budem deo SSL team Serbia. Dosta smo trenirali i spremali se za sve, na kraju smo ispali od Iraca u poslednjoj trci. Pružili smo više nego što je iko od nas i očekivao, pobedili nekoliko sjajnih reprezentacija, ipak smo mi jedriličari sa reke.

Ono što je meni značilo najviše je da bolje upoznam sve te momke i devojke. Zaista fenomenalni ljudi i prijatelji za ceo život. Nadam se sledeći put boljim rezultatima koje zaslužujemo.

Pored takmičarskih izazova, pred sobom si imao i neke malo "veće" u pravom smislu te reči, Atlantik na primer. Prenesi nam iskustva sa velikog plavetnila i uporedi to sa pomenutim izazovima iz regatnog jedrenja.

Ja na te prelaske Atlantika gledam kao na posao. Meni iskreno to nije nešto previše fascinantno. U srcu sam ipak takmičar.

S jedne strane, tvoja karijera je oblikovana kroz takmičarsko jedrenje, dok si sa druge strane posvećen rekreativnom i turističkom jedrenju kao i edukaciji novih jedriličara. Kao jedan od najiskusnijih skipera u ovom regionu nedavno si počeo da deliš svoje bogato znanje sa drugima koji žele da se upuste u ovaj svet. Da li ti ovaj segment predstavlja rasterećenje u poređenju sa dinamičnim takmičarskim jedrenjem? Kakvu satisfakciju pronalaziš u tome i koje ciljeve si postavio u ovoj oblasti?

Osnovao sam Serbian Sailing School pre četiri godine i odmah završio licencu IYT međunarodne škole. Imam pravo da obučavam i izdajem dozvole za brodove do 24 metra. Satisfakciju nalazim u tome da vidim kako moja porodica uživa u brodu, i voleo bih da što više ljudi naučim da sa svojim porodicama i prijateljima dožive bar deo te neverovatne pustolovine.

Moram da priznam da mi jako dobro ide, pošto veliki broj mojih polaznika nikada više neće otići u hotel na letovanje. Osolio sam im krv!

Kao iskusni skiper sa bogatim iskustvom stekao si uvid u ključne veštine koje su neophodne za uspeh nekoga ko je glavni i odgovorni na brodu. Možeš li nam otkriti koje su to ključne veštine, po tvom mišljenju, koje svaki uspešan skiper treba da poseduje?

Pre svega, praktično znanje je ključno; jedriličar mora u svakom trenutku znati šta treba da uradi. Za jedrenje, kao i za sve u životu, potrebno je mnogo prakse. Treba biti siguran i odlučan, jer kada vetar krene da te nosi u neželjenom smeru, teško je ispraviti grešku. Moraš razmišljati nekoliko koraka unapred kako bi uspešno navigirao i donosio ispravne odluke.

Reci nam koje su ti najdraže destinacije kojima si plovio i koje destinacije se nalaze na tvojoj 'bucket list'-i?

Prošao sam ceo Mediteran i cele Karibe, Portugal i Francusku sa "gornje strane". Grčka mi je definitivno najdraža i najlepša.

U jedrenju se dosta govori o balansu između polova poslednjih godina. U tom smeru prednjači olimpijsko jedrenje ali ideju podržavaju i manje organizacije i klubovi. Prema tvom iskustvu, da li su bolji učenici muškarci ili žene i šta je karakteristika jednih a šta drugih tokom procesa savladavanja ove veštine?

Moje mišljenje je da je jedrenje savršen sport za sve. Ima beskrajno mnogo kategorija i klasa za žene, muškarce, decu a čak i matorce. Jedrenje je sport za ceo život. Primetio sam da u mlađim uzrastima mnogo brže sve kapiraju devojčice. Šta ćeš kad sporo odrastamo, ako ikad i odrastamo.

Sigurno imaš mnogo dragocenih reči za one koji tek počinju svoj put u ovom sportu koji im sutra možda može biti i profesija. Možeš li ovom prilikom podeliti nekoliko ključnih saveta koje bi dao mladim jedriličarima kako bi postigli uspeh u jedrenju i ostvarili svoje ciljeve?

Ono što je specifično za ovaj sport je taj osećaj slobode kada si sam svoj kapetan i komandant, mnogo se putuje i stalno si na vazduhu i vodi pa gde ima nešto lepše.

Savet za mlade je da što više vremena provode na vodi voda produžava život :)